Svima nam se dešava da uveče sednemo i kukamo nad svojom sudbinom. Uvek nam se čini da smo mogli u nekim situacijama da odreagujemo drugačije, ili možda uopšte ne odreagujemo. Već dugo mi se kroz glavu mota nešto što se desilo pre skoro dva meseca, ali jednostavno ne mogu da pređem preko toga.
Moja mama mi je jednom rekla: ''Ne ignoriši potpuno dečka koji ti stavlja do znanja da ti se sviđa zbog nekog drugok koji nije vredan toga, kag tad će ti se to vratiti.'' I bila je u pravu.
Već dugo mi se sviđa drug koji ide sa mnom u odeljenje. U poslednje vreme činilo mi se kao da daje znake da se i ja njemu sviđam,tipa stalno smo se čuli, sve smo zajedno učili. I ja naravno, glupo žensko pomislim da i on nešto oseća i odlučim da na žurci napravim prvi korak. Popila naravno par pića. Igramo mi, priđem ja njemu, upadnemo u neku spiku, ja mu se malo približim i on mi kaže da ne kvarim naš odnos.
U tom trenutku mi je sve izgledalo smešno, kao da se ništa nije dogodilo. I takva sam bila pa, skoro narednih 5 minuta. Onda sam se smuvala sa ortakom koga je on poveo sa sobom. Moram priznati da sam sebi bila malo bedna nakon te večeri. Na moju ljubavnu nesreću, on je to video iii bio u fazonu kul, baš mi je drago.
Nedelju dana sam mislila da mi nije ništa; izlazila sam sa drugaricama, svaki dan dolazila u školu sređena, mislila sam da sam samo bila zaslepljena po pitanju svojih osećanja prema njemu. I onda sam ostala sama kod kuće za vikend.
Balade, potoci suza, ne mogu da se obuzdam, dobijam temperaturu. Nisam znala da dečko koga ustvari nikada nisam imala može toliko da mi znači. Ali on svakog dana sve jasnije pokazuje da ne želi ništa da ima samnom. Tačnije, od tog rođendana, uopšte nismo pričali nasamo. Uvek razmenimo po koju u društvu.
Moram priznati da to nisam baš najbolje podnela. Možda mi je to trebalo, slomljeno srce kako bih shvatila da živim u iluziji. Proći če. Samo bih volela da to bude uskoro, jer ovaj period definitivno nije dobar za moju liniju.